Креатор

Напето је ослушкивао звук шатла што је парао тишину ноћног неба над Флора центром 5.

"Сада је већ питање тренутка када ће ме пронаћи", помисли Креатор. Спустио је визир на свом антигравитацијском одијелу и без оклијевања слетио у оближње језерце пречника пар стотина метара. Док је тонуо на његово дно, густо обрасло модрозеленим алгама, знао је да тиме највише добија додатан минут живота.

Кроз скраму водене површине посматрао их је како се спуштају кроз густе крошње прашуме лебдећи у антигравитацијским одијелима у потрази за њим.

Вријеме је тренутно његов најдрагоцјенији ресурс… ресурс који неповратно цури кроз дрхтаву скраму мисли ума блокираног страхом. Његов џелат је један од ових неумољивих хибридних ратника. Можда има још десетак секунди... у најбољем случају, још пола минута док га први од њих не спази.

“Не, не сада… не још...”, покушавао је безуспјешно да се фокусира на алгоритам, који је морао да заврши ако је хтио да живи, још мало... а онда се сјети ње док су је везану уводили у полицијски шатл те ноћи. Сјети се њеног погледа… посљедњег погледа којим га је и дозивала у помоћ, али и истовремено преклињала да не начини неку непромишљену глупост.
У том тренутку бескрајне равнодушности пред судбином која га је безнадежно водила путем без повратка, успио је да се одвоји од физичке стварности и повеже са кварковским рачунаром пуним капацитетом свог ума. Секунде су сада биле попут година док су се његов биолошки мозак и имплантирани рачунар сједињавали у моћно оружје које је господарило временском димензијом али и квантним комуникацијама за које се још увијек мислило да су савршено безбједне.

Завршио је алгоритам за приступ централном рачунару. Тест сигнал је успјешно прошао кроз зид заштите. Његов квантни прокси сервер радио је беспрекорно. Имао је још довољно времена да блокира све долазне портове на свом кварковском рачунару, након чега је активирао претраживач комуникационих протокола у свом најближем окружењу.

Креатор 29 је поново овладао својим моћима, непосредно прије него што ће га први хибрид спазити својим ласерским скенером на дну језера. Било је већ исувише касно… Креатор је већ овладао његовим примитивним квантним рачунаром, баш као и рачунарима његових сабораца, блокирајући сва њихова оружја, а затим активирајући потисак њихових антигравитационих одијела на максималну вриједност - равно према површини прашумом прекривеног мјесеца Љубичасте Планете. И кроз воду је могао чути ломљење грана и језиво шкрипање метала егзоскелета уз мукло пуцање костију, док се одред хибрида претварао у туце крвавих флека око језера из кога је Креатор полако израњао концентришући се на шатл који ће ускоро бити упозорен на смрт избачених хибрида. Прије него што су пилоти уопште схватили шта се догађа, преузео је контролу над шатлом блокирајући све његове комуникације, повећавајући потисак његових антиматеријских мотора до граничне угаоне брзине коју је шатл могао да издржи, а која је увелико превазилазила издржљивост људског организма. Било је довољно неколико кругова у атмосфери Трећег Мјесеца, прије него што је систем за одржавање живота потврдио да су пилоти изгубили свијест.

Спустио је шатл крај језерцета. Из њега је избацио непомична тијела двојице пилота. Провјерио је стање свог антигравитационог одијела и из пилотских скафандера извадио је физионе микро-реакторе који су били у доста бољем стању од његовог сада већ скоро истрошеног. Његов кварковски рачунар још увијек је био у експерименталној фази развоја, а уз надоградњу коју му је недавно подарио трошио је енергију доста брже од конвенционалних квантних рачунара.

Без губљења времена сјео је у шатл и брзо се винуо до горњих слојева стратосфере Трећег Сателита која се формирала. На главном монитору пројектовао је слику вољене особе док је брзо напуштао гравитационо поље сателита. Отворио је канал за пасивно надгледање комуникација безбједносно-обавјештајних агенција Уједињених Планета. Да, као што је и претпоставио, узбуна је већ била подигнута, иако од страдања специјалаца и отмице шатла није прошло више од пет минута. Знао је гдје га очекују. Зато је окренуо шатл према случајно одабраном вектору у правцу отвореног космоса. Требаће му још мало времена…

*** 

Знали су добро са чим се суочавају прије него што су га изложили првом тесту. Од свих креатора, Креатор 29 био је најнепредвидљивији, али и са највећим потенцијалом за мјесто будућег Просвјетитеља, једног од дванаесторице чија се позиција прије пар недјеља упразнила.

Тестови које су постављали пред креаторе кроз процесе селекције и унапређења били су сурови и брутални. У њима су често страдали њихови најближи чланови породице, понекада чак и њихова дјеца, јер ништа није било свето колико лојалност креатора империји којој служи. Што је већи био улог, што је већа била шанса за напредовање, то је била већа и жртва коју је један креатор морао да положи. Креатор 29 није тражио прилику за напредовањем. Он је само уживао у свом научно-истраживачком раду, не дозвољавајући сувопарним правилима да диктирају његов начин живота и не дозвољавајући им да спутавају његову креативност, што се за већину других, каријером оптерећених креатора не би могло рећи.

“Славу ће наћи онај који је презире”, прође му кроз главу изрека са усана његовог старог учитеља.

Био је свјестан да управо пролази кроз први тест лојалности, иначе, поприлично тривијалан. Наиме, све заслуге за његов пројекат телепортације органских једињења припале су његовом колеги, Креатору 54, каријеристи без моралних скрупула, који је том приликом напредовао и до позиције шефа њиховог истраживачког одјељења, позиције која реално није имала неку тежину. Ипак, Креатор 29 се осјећао изневјереним, али његов савршено рационални ум је моментално схватио да се налази пред првим од испита лојалности, што га је у неку руку испуњавало и поносом, али и страхом.

Могао је у сваком тренутку да се повуче, играјући на карту емотивне незрелости, улазећи у сукоб са надређенима и доводећи у питање њихову одлуку. У том случају би изгубио све бенефиције, можда би чак био и сурово кажњен за примјер осталим креаторима. Одлучио је зато да прихвати игру, али не и њена правила, тражећи излаз првом приликом, на неки од најбезболнијих начина. Био је убијеђен да ће Агенција за унутрашњу безбједност прије или касније начинити бар неку мању грешку, да ће неко од његових колега отворити му простор за маневрисање. Међутим, ништа се од свега тога није догодило.

Испити су постајали све тежи. Морао је да побјеђује и своју сујету и своју емпатију, док је гледао како му преузимају пројекте, како му јединог пријатеља лишавају грађанских права док га шаљу на геолошка истраживања планетоида у Кајперовом појасу, што је био синоним за гулаг XXIV стољећа.

Надао се да је то посљедњи тест… Није имао ни породице, ни браће, ни сестара - сви су страдали у експлозији кварковског колајдера изнад Црвене Планете. Осим супруге, једине његове преостале сродне душе, више није имао никога... а онда, једне ноћи, одред елитних хибридних ратника је упао у њихову породичну кућу одводећи и њу, једва јој дозволивши да одјене ноћни скафандер.

Иако опремљени најмодернијим оружјем и најбољим квантним рачунарима, нису могли да се носе са моћима Креатора 29 и то су они који су их послали добро знали. У близини је сигурно било још неколико креатора, а вјероватно и неки од Просвјетљених.

Креатор 29 само је посматрао како је одводе... очајан и празан… Окренула се само једном прије него што су је увели у шатл… На вјетру те љетне ноћи њена црна коса је лепршала, док су се сузе сливале низ њено лице… Прве њене сузе које је икада видио… И прва његова суза коју је она видјела… По први пут је осјетио како му срце гори… То хладно рационално срце хтјело је да експлодира у његовим грудима. Пожели да активира надоградњу свог кварковског рачунара на којој је дуго и тајно радио, међутим, у дјелићу секунде се предомислио… Умјесто тога, упијао је њену слику док су је као у неком јако успореном филму одводили у шатл… Није могао да заустави вријеме, али је могао да утоне у стање дубоке медитације повезано са његовим кварковским рачунаром… стање у ком је вријеме јако споро пролазило. Памтио је сваки тренутак и похрањивао га у свој биолошки мозак. Знао је да је види посљедњи пут…

Шатл се винуо, а Креатор 29 паде на кољена травњака испред свог дома, заривши прсте дубоко у земљу. Знао је да су наредне секунде кључне, због тога се убрзо прибра, устаде са травњака отресавши земљу са шака и одмахујући главом попут грогираног борца. Погледа још једном у правцу у ком је лагано нестајао шатл, обриса рукавом сузе са образа, а затим се полако окрену и уђе натраг у свој дом.

Представа је завршена. Слиједио је најтежи дио испита.

Сутрадан му је, на његов лични захтијев, стигао извјештај Агенције за безбједност и тероризам, у ком се наводи да је његова супруга заправо чланица злогласног УНАМ-а (Уједињеног национал-анархистичког покрета). Знао је да је то бесмислица, као и читав УНАМ, коју су измислили само као повод да је осуде на неку од тежих казни, њиховог ионако суровог правосуђа. Нису спомињали никакву директну уплетеност у тероризам, тако да ће вјероватно добити прогон у неки од изолационих кампова, што је био само еуфемизам за смртну казну - још се нико није вратио из неког од тих кампова. Вјероватно ће, као крајњи тест лојалности, од њега тражити да је лично спроведе у изолациони камп. Не, он то неће моћи да учини...

Има можда још два дана на располагању, највише три, да у потпуности заврши надоградњу свог кварковског рачунара… Бирократија му је овога пута ишла на руку. Уз мало среће, три дана ће бити довољна да заврши посао на ком је тако дуго радио. Три дана без спавања...

Чим је ушао у кућу, преспојио је биометријски порт на сервис за емитовање биолошких информација свога организма у фази сна, док је непомично лежао на кревету прикључен на аутономни извор напајања који је његов унапређени кварковски рачунар жедно гутао.

*** 

Задаци које су му тих дана постављали на послу увелико су превазилазили његове редовне активности. Као да су сумњали да Креатор 29 припрема неко изненађење за њих, па су покушавали да га приморају на интензиван и прековремени рад, не би ли се одао. Првог дана је и остао пар сати прековремено у лабораторији, како не би на себе привукао нежељену пажњу. Другог дана је отишао кући скоро минут послије истека радног времена.

Имао је још једну ноћ пред собом. Сутра ујутро је суђење, а послијеподне ће бити изречена пресуда. Након тога ће вјероватно од њега тражити да буде џелат јединој особи чији му је живот значио више од његовог сопственог. Заправо, све ово што ради, ради због ње… због ње, али и због хиљада, милиона других који пролазе или не успијевају да прођу кроз патње и страдања које империја свакодневно поставља пред њих, дехуманизујући друштво, сводећи човјека на онај хладни рачунар имплантиран у продуженој мождини његовог ЦНС-а, разбијајући успут сва људска осјећања солидарности, емпатије и љубави, и замјењујући их рационалним потребама за стицањем нових знања, моћи, напредовања у каријери, а самим тим и на друштвеној љествици, док се сва забава своди само на такмичење, доказивање пред собом и другима; на такмичење у ком је побједник могао бити само један, а остали су носили епитет презрених губитника.

Он њу више не може спасити. Он више не жели да спаси ни себе. Империја је отворила Пандорину кутију, а он ће се потрудити да империја добро осјети страхоту пошасти које је сама створила.

*** 

Шатл се приближавао максималном брзином Плавој Планети, искористивши Наранџасту Планету као гравитациону праћку како би додатно добио на брзини. Космичке снаге Уједињених Планетa спазиле су га чим се појавио из дубоко свемира. Међутим, све док се није приближио значајније насељеним планетама није било потребе да интервенишу. Након што је напустио гравитационо поље Наранџасте Планете брзином равној двадесетом дијелу брзине свјетлости, било је јасно да је његов циљ Плава Планета. Прошао је Црвену Планету, када су космичке снаге отвориле баражну ватру из моћних ласера који су у тренутку анихилирали шатл изазивајући при том секундарну експлозију антиматерије која је на моменат засијала попут нове на небу изнад планета.

Група заповједника Космичке одбране потврди уништење шатла честитајући једни другима уз опште олакшање. Након тога послаше хитан извјештај Агенцији за безбједност и тероризам.

Било је то први пут да се један креатор одметнуо на ратну стазу против империје. Пар десетина страдалих службеника Агенције и хибридних ратника била је мала цијена с обзиром на могуће размјере уништења.

Агенције су већ данима радиле на проучавању психолошког профила Креатора 29, те на пропустима у својим психо-тестовима како се овај случај више не би поновио. На крају су све приписали његовом генетском насљеђу и дружењу са једним од ријетких преживјелих становника Црвене Планете, са његовим личним учитељем, који му је био додијељен још као дјетету, сматрајући да ће неко културно му близак боље подстицати развој потенцијала његовог супериорног интелекта.

Када су схватили да неконвенционална учења могу да створе непожељне обрасце понашања код дјечака, одлучили су да му промијене учитеља и на његово мјесто доведу сувопарног професора филозофије и природних наука са мјесеца Плаве Планете. Међутим, сјеме бунтовништва је већ било посијано у дјечаковом срцу, а нови професор га је само научио како да га каналише и прикрије од надређених, док је дјечак и даље развијао своја интересовања у историји, филозофији, природним и примјењеним наукама.

Као дијете је још у војној историји читао о омиљеној ратној вјештини једног древног ратничког народа, тзв. “маскировки”, чија је суштина била да се непријатељ наведе на погрешне закључке о снази и моћи свог противника, да се заправо доведе до ивице имагинарне побједе, прије него што услиједи одлучујући противудар, јер непријатељ је најрањивији управо у тренуцима сопственог тријумфа.

*** 

Креатор 29 задовољно климну главом у свом антигравитацијском одијелу док је ношен инерцијом јурио према Плавој Планети. Плашио се једино да би остаци шатла и астероида са мјеста експлозије могли да оштете његово одијело - само једна минијатурна рупа при тој брзини била би довољна да изазове декомпресију што би неизбјежно био његов крај.

Међутим, Креатор је све добро прорачунао како би минимизовао тај ризик. Одвојио се довољно далеко од шатла који је ношен сопственим погоном додатно повећавао растојање од Креатора, тако да су шансе да остаци шатла и астероида оштете његово одијело биле минималне. Експлозија је, шта више, рашчистила пут пред њим.

Негдје на пола пута између Црвене и Плаве Планете укључи додатни потисак. Његова силуета је била невидљива чак и за Космичку Одбрану али није желио ништа да ризикује непотребним задржавањем на брисаном простору празног космоса. Док се приближавао Мјесецу замијени дотрајали фузиони реактор на свом одијелом јединим преосталим. Овога пута ће му требати сва његова снага.

*** 

Не тако давно, комуникациони сателити су замијењени квантним телекомуникаторима, што је омогућавало безбједно комуницирање брзинама већим од брзине свјетлости на принципу телепортације квантних честица. Један од тих квантних телекомуникатора налазио се на геостационарној орбити Мјесеца Плаве Планете. Био је то телепортер који је још раније у својим експериментима Креатор 29 користио за доказивање безбједности квантних комуникација. Званично, експеримент је успио због компликованих квантних спрега, које су увијек стварале само један пар спрегнутих квантних честица. Експериментални подаци су говорили да је немогуће пресрести комуникације у каналима квантних телекомуникатора, а да то не доведе до урушавања самог канала.

Међутим, незванично, Креатор 29 је открио пропуст у самој имплементацији датог квантног телекомуникатора који остали тестирани комуникатори нису имали. Тај пропуст није био откривен званичним тестовима, тако да је Креатор 29 прикрио пропуст у свом извјештају, користећи то као прилику да настави са својим приватним експериментима, остављајући на њему квантни прокси сервер инсталиран за будуће тестове.

Временом је открио да није било могуће само пресрести поруке, него их је било могуће и мултиплицирати и емитовати осталим пријемним јединицама у форми широкопојасних порука.

*** 

Славље у Агенцији за безбједност и тероризам није дуго трајало. Ирационално понашање је увијек морало бити сведено на минималну пожељну мјеру, како би се одржало под контролом. Међутим, правовремени излијеви дозиране мржње и бијеса према опасним противницима били су с времена на вријеме више него пожељни. Још увијек су људска бића, макар и као хибридни организми, била исувише несавршена да би се њима могло манипулисати једноставно и прорачунато као машинама. Чак су и андроиди, који су без проблема пролазили Тјурингове тестове, били сасвим предвидљиви у граничним случајевима. Због тога је манипулација емоцијама била једна од главних метода формирања жељеног понашања како код обичних грађана, тако и код службеника Агенције.

Издајник је био уништен. Снимци експлозије су увелико плавили све друштвене мреже и јавне канале комуникације.

Дани самоће у беспућима отвореног свемира, те психолошки притисак који су службеници Агенције за корективно понашање активно вршили на њега, на крају су учинили своје, истјеравши га попут дивље звијери из своје јазбине и натјеравши га на тај самоубилачки потез.

Најприје су емитовани холографски снимци одвођења његове супруге, једне од вођа УНАМ-а, у самицу успутнe станице на лету до изолационог кампа. Њен очајни крик је одјекивао са свих медија, сатима, док су се врата самице затварала за њом. Приказиване су њене дрхтаве усне, очи пуне безнађа и очаја, дрхтави глас којим је признавала кривицу молећи истовремено за милост и блажу казну.

Никаква реакција Креатора на то није услиједила, тако да су већ сутрадан у јавност допрле информације о њеној умијешаности у организацију терористичког напада на Централном тргу Капитола, главног града Плаве Планете, ком приликом је страдало готово дванаест хиљада људи.

По кратком поступку су организовали нови процес, ком приликом су се редали свједоци један за другим. Међу њима и бивши вођа УНАМ-а, што је било по први пут да се неко одведен у изолациони камп појави у јавности.

Одбрана није имала шта да каже. Судија ју је осудио због овог тешког злочина на смрт јавним спаљивањем, казну која се изрицала само у случајевима најтежих злочина против “друштва и човјечанства”.

Снимке њене егзекуције, док су је опирући се одводили у комору за спаљивање, ком приликом је вриштала да је невина и да нема ништа са УНАМ-ом, у очајничким покушајима да се отргне из руку својих џелата, више пута су слали у етар, емитујући их на свим каналима комуникације, на свим доступним фреквенцијама.

Разуларена свјетина славила је елиминацију још једне ужасне пријетње из њихових живота. Снимци славља са Централног трга приказивани су на каналима јавних сервиса Уједињених Планета заједно са посљедњим тренуцима жене коју су гутали пламенови пригушујући њен посљедњи крик.

Службеници Агенције тиме су повукли свој посљедњи потез чекајући Креатора 29 да се коначно покаже. Шансе за ирационалним потезом биле су добрих 38%.

Нешто мање од дванаест часова касније, појављивање шатла катапултираног максималном брзином из орбите џиновске Наранџасте Планете, у потпуности се уклапалало у очекивани шаблон драматичног окончања живота анти-јунака сутрашњег медијског извјештаја који је управо био у припреми, док се неколико драматурга истовремено такмичило да заврши своје сценарије на конкурсу за сљедећу холо-драму која ће ускоро кренути да се анимира по узору на живот, издају и страдање Креатора 29.

Све је било спремно за сљедећу дозу опште-грађанске индоктринације, а онда у тренутку завлада апсолутна тишина на свим каналима комуникације. Мрежа је била мртва.

*** 

Његов биолошки ум и надограђени кварковски супер-рачунар спојени у моћну симбиозу са квантном телекомуникационом мрежом довели су до реакције коју ни сам Креатор 29 није успио да предвиди. У милионитом дјелићу секунде вријеме је стало за њега. Све информације, све тајне свих агенција и служби постале су му доступне, све базе података откључане у једном моменту синтезе та три моћна елемента.

“Не, није могуће… Хм… али свакако јесте...”, осјети и срећу и разочарење схвативши да је његова супруга заправо била инфилтрирани врхунски агент убачен у његов живот ради праћења свих његових активности, али и због своје улоге коју је више него савршено одиграла у његовом посљедњем тесту.

Није да му то никада није пало на памет, али сви ти тренуци страсти и њежности, сви ти њихови заједнички планови, да ли су и они били одглумљени, у сваком тренутку њиховог заједничког живота? То више није било важно.

Није могао наћи податке о лажирању њене смрти, што значи да су планери Агенције свјесно жртвовали свог човјека само како би га намамили у замку.

“Нико не може да одглуми тако добро пренераженост пред страхотом сопствене смрти као онај ко се с њом истински суочава. Или као онај ко још увијек мисли да има шта да изгуби..."

Помисли како је данас могао бити један од дванаесторице Просвјетљених, да је само остао лојалан империји, али сама та помисао измами једино осмијех на његовом лицу.

Док се припремао за трансмисију преко квантних телекомуникатора, сјетио се још једном рјечи свог старог учитеља: “Живот се не мјери друштвеним признањима, нити дипломама, еполетама, не мјери се ни империјским кредитима, не мјери се нити људима који ти се противе, клањају или ти се с пута склањају. Живот се мјери једино људским срцима које си успио да пробудиш, угријеш и натјераш да заволе. Живот се мјери идејама које си успио да створиш или оживиш, да овјековјечиш као звијезде водиље на овом небу безнађа које се над нашом цивилизацијом наднијело. Живот се мјери надом коју си успио да сачуваш као пламен живота и распламсаш као буктињу у срцима оних које највише волиш. Живот се мјери жртвом коју си поднио за сутра у које данас више нико не вјерује. Живот се мјери тим сутра коме си свој живот данас потпуно посветио. Без таквог сутра, твој живот је већ данас мртав, и ти ниси ништа друго до живи мртвац… Један од многих мртваца које је узалуд васкрсавати.”

Кварковски рачунар и његов ум се спојише у једно док је његов ум струјао телепортујући се кроз квантне телепортере. Хтио је да пошаље поруку, међутим, са стримингом информација из његовог ума мрежа га је гутала, увлачила у себе, дезинтегришући му мисли које су губиле упориште његовог биолошког ума одводећи га у сферу чисто квантних информација. Није знао колико ће још моћи да издржи, док се његови мисли не распу кроз квантну телепортациону мрежу у неповезане ријечи, слова, бите, кванте информације, који ће ускоро изгубити сваки свој смисао... Уложи посљедњи напор свјесног дијела свог бића у покушају да исконтролише редослијед мисли свог ума који се убрзано празнио кроз порт кварковског рачунара примјењујући сложени алгоритам за расподјелу и повезивање информација кроз кластер, који је специфичношћу саме ситуације превазилазио сва његова претходна искуства.

*** 

Тишину изазвану у комуникационим каналима прекиде лик слабашног сиједог старца чији се холограф појави на каналима свих активних комуникатора империје… Старац се осмјехну, благим погледом се загледа негдје испред себе, као да прашта човјечанству за неки страшан гријех које је према себи и својој будућности починило. На тренутак се чинило да ће то остати само нијеми лик једног декице, а онда се појави снажан познати глас: “Живот се не мјери друштвеним признањима, нити дипломама, еполетама, не мјери се ни империјским кредитима...”

“Проклетство, па то је Креатор”, службеници Агенције у невјерици скочише са својих радних фотеља. У истом тренутку их Просвјетљени позваше на хитан састанак.

Требало је свега неколико минута да се открије квантни телекомуникатор са кога је дошло до широкопојасног емитовања сигнала. Одмах су ангажовали читаву локалну флоту Мјесеца Плаве Планете која се винула до његове геостационарне орбите. У непосредној близини комуникатора, нашли су креаторово беживотно тијело. Његов мозак је био дословце испражњен интензивном комуникацијом преко излазног порта кварковског рачунара. Ум је био посве мртав и празан иако тијело није доживјело никаква видљива физичка оштећења.

“Ово је коначно крај наших мука са 29-ком”, прозбори уз осмијех и видљив уздах олакшања један од креатора који су били у пратњи флоте.

Просвјетљени Алеф га озбиљно погледа уз дозу презира: “Како само гријешиш. Ово је тек почетак…”