Нисам монархиста, али нисам ни републиканац. Сматрам да сваки народ мора да буде толико слободан да може бирати друштвени систем у којем ће да живи. Уосталом, да ли би Шведској било боље да је република, или Грчкој да то није? Tакве одлуке једноставно треба препустити народима да сами одлуче и сами изаберу, и то је једини прави цивилизацијски искорак напријед.
Управо због тога и из љубави према свом, српском, народу не могу да славим ни 1. децембар, баш као ни 29. новембар, јер ниједна Југославија у којој смо живјели није испунила наше националне интересе, него им је прије свега нашкодила.
У том погледу, Краљевина Југославија је за Србе била корак ближе остварењу наших националних интереса, него што је то била ФНРЈ (касније СФРЈ). С друге стране, немам ништа против теоријског комунизма Маркса, шта више, многе његове идеје ми се свиђају и сам их заговарам, али не могу да волим дан настанка тоталитарног социјализма на просторима бивше СФРЈ, који је по својој природи био изразито антисрпски, антиправославан, барем на оним просторима на којима моја породица и данас живи. Не могу да славим државу у којој су људи остајали без посла због слављења Крсне славе или Божића, или пак нису ни добијали посао јер нису били чланови КПЈ. Социјална правда се може остварити и без тоталитаризма, без једноумља које је владало код нас од 1943. па надаље, уосталом, ко каже да Данска као монархија нема социјално праведнији систем од САД-а као републике? Није ли та данска монархија ближа истинском комунизму, него ли америчка република, и неупоредиво ближа него што је то био Совјетски Савез под Стаљином?
Уосталом, уколико ћемо бити до краја фер, онда морамо признати да је српским националним интересима много више допринијела Краљевина Југославија, него ли ФНРЈ, тј. СФРЈ. Да су права Срба као конститутивног народа била само празно слово на папиру, показало се добро 1991. године. С друге стране, измишљање црногорске нације, кривотворење македонске, давање републици Хрватској простора који јој никада нису припадали, или пак увођење аутономних покрајина у Србији које су и данас српска рак рана, нанијело је штету српским интересима, коју никакве тековине радничког самоуправљања не могу да надомјесте. Затварати данас очи пред судбином српског народа на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, и славити дан оснивања државе која их је посредно или непосредно довела до тога, у најмању је руку неодговорно.
Због тога, све расправе монархија или република, требале би да представљају прије свега интелектуалне вјежбе, много више, него ли основу за расправе на "крв и нож" међу онима који овоме народу сматрају да мисле добро. Одлуку у корист било једне, било друге, или неке треће, треба увијек да донесе само народ, и право на такав избор не смије бити једнократно, нити условљено било каквим законима. Права демократија је власт народа и никакав закон не смије да буде изнад његове воље. Једино што је у свему овоме битно, то је човјекова слобода, а самим тим слобода једнога народа, једне нације, да одлучује у ком друштвеном систему ће да живи и како ће да га организује.
Управо због тога и из љубави према свом, српском, народу не могу да славим ни 1. децембар, баш као ни 29. новембар, јер ниједна Југославија у којој смо живјели није испунила наше националне интересе, него им је прије свега нашкодила.
У том погледу, Краљевина Југославија је за Србе била корак ближе остварењу наших националних интереса, него што је то била ФНРЈ (касније СФРЈ). С друге стране, немам ништа против теоријског комунизма Маркса, шта више, многе његове идеје ми се свиђају и сам их заговарам, али не могу да волим дан настанка тоталитарног социјализма на просторима бивше СФРЈ, који је по својој природи био изразито антисрпски, антиправославан, барем на оним просторима на којима моја породица и данас живи. Не могу да славим државу у којој су људи остајали без посла због слављења Крсне славе или Божића, или пак нису ни добијали посао јер нису били чланови КПЈ. Социјална правда се може остварити и без тоталитаризма, без једноумља које је владало код нас од 1943. па надаље, уосталом, ко каже да Данска као монархија нема социјално праведнији систем од САД-а као републике? Није ли та данска монархија ближа истинском комунизму, него ли америчка република, и неупоредиво ближа него што је то био Совјетски Савез под Стаљином?
Уосталом, уколико ћемо бити до краја фер, онда морамо признати да је српским националним интересима много више допринијела Краљевина Југославија, него ли ФНРЈ, тј. СФРЈ. Да су права Срба као конститутивног народа била само празно слово на папиру, показало се добро 1991. године. С друге стране, измишљање црногорске нације, кривотворење македонске, давање републици Хрватској простора који јој никада нису припадали, или пак увођење аутономних покрајина у Србији које су и данас српска рак рана, нанијело је штету српским интересима, коју никакве тековине радничког самоуправљања не могу да надомјесте. Затварати данас очи пред судбином српског народа на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, и славити дан оснивања државе која их је посредно или непосредно довела до тога, у најмању је руку неодговорно.
Због тога, све расправе монархија или република, требале би да представљају прије свега интелектуалне вјежбе, много више, него ли основу за расправе на "крв и нож" међу онима који овоме народу сматрају да мисле добро. Одлуку у корист било једне, било друге, или неке треће, треба увијек да донесе само народ, и право на такав избор не смије бити једнократно, нити условљено било каквим законима. Права демократија је власт народа и никакав закон не смије да буде изнад његове воље. Једино што је у свему овоме битно, то је човјекова слобода, а самим тим слобода једнога народа, једне нације, да одлучује у ком друштвеном систему ће да живи и како ће да га организује.
