22 March, 2014

"Волимо Великог Брата!" (а сада нас смакните)

Понекада размишљам како су Хрвати најхрабрији народ на свијету, а онда то припишем историјском незнању. Понекада размишљам како су Срби најглупљи народ на свијету, а онда то припишем пропагандном притиску. Међутим, данашња изјава америчког амбасадора у Србији оставила ме је запањеног, не због његове храбрости, нити због његове глупости, него због тромеђе ароганције, лицемјерја и лудости на којој се дотична персона очигледно налазила док ју је давала.


Наиме, издвајам сљедеће (преузето са сајта РТС-а):

"Наша позиција је јавна и ми осуђујемо то што Русија ради. И ЕУ је користила веома оштру реторику".

"Када говоримо о томе шта би Србија требало да уради, морате се запитати како ви сагледавате вашу територију. Размислите о вашем погледу на територијални интегритет. Да ли сте доследни? Где су у свему томе руске акције? Да ли верујете да је то што је Русија узела Косово као пример (за отцепљење Крима) згодна аналогија? Или мислите да, можда, није?", рекао је Кирби.

Кирби је додао да Србија не мора да изабере али да треба да одлучи шта је у њеном интересу.

"Јасно је шта бих вам ја сугерисао, али на вама је да одлучите", закључио је Кирби.

Поред овога изјаве Девенпорта и Кацина од јуче (21. марта 2014.) звуче још као бенигни 'пријатељски' савјети. Мајкл Кирби, амбасадор земље која је, противно међународном праву, била предводник бомбардовања Србије, тј. тадашње СР Југославије, и противно Уставу Србије отимања 17% њене територије, данас инсистира на принципијелности Србије!? Нису ли САД, које представља, и њихови савезници узори принципијелности, док заговарају поштовање интегритета код једних (Украјина, Турска, БиХ, итд.), односно сепаратизма код других (Кипар, СФРЈ, Србија, итд.)!?

Ни мање ни више, него Мајкл Кирби данас учи Србију досљедности, док су његова држава и њени савезници огрезли у досљедности сопствених недосљедности, од Мексика, Филипина, рата са Шпанијом у XIX вијеку, па преко Кореје, Салвадора, Вијетнама, Кубе, Костарике, Никарагве, Ирака, Југославије, Србије, Судана, у XX вијеку, до Афганистана, Ирака, Либије, Сирије, па данас Украјине у XXI вијеку.
Није ли политика силе коју представљате кроз историју управо доказала досљедност само једноме принципу - принципу јачања економске моћи и геополитичке позиције САД-а, без обзира на међународно право и законе које сте принципијелно кршили када су вам год стајали на путу остварења тог циља?

Ако ћемо о принципијелности, господине Кирби, онда принципијелно вратите Србији Косово и Метохију, које сте отели противно Уставу Србије и праву на очување територијалног интегритета. Платите Србији одштету коју је кампања ваше државе и њених савезника нанијела бомбардовањем Србије противно међународном праву. Престаните са политиком двоструких стандарда према Србији, и онда разматрање вашег захтијева за досљедношћу Србије по питањима Крима и Космета можда неће изазивати запањеност код српске јавности, која се пита на каквим сте то опијатима, док од овог народа и његовог руководства тражите да вам се 'принципијелно' придружи у осуди земље која једино принципијелно подржава Србију!

Међутим, не заборавите господине Кирби, да ће тада Крим увелико бити у саставу Руске Федерације, којој је вјековима припадао, тако да ће паралела између Космета и Крима тек тада постати потпуна и Србији неће бити тешко да подржи територијални интегритет Русије.
Имајте на уму, господине Кирби, да ће се једнога дана тако и Космет вратити под окриље мајке Србије, којој припада.

Дошло је вријеме да се неке историјске неправде исправљају, да се успоставља равнотежа између сила на свјетској геополитичкој сцени, и да се разоткрива на глобалном нивоу право лице западне 'демократије', њене хипокризије и двоструких стандарда које намеће широм планете.

Због свега тога, Запад је изгубио сваки кредибилитет да било коме приговара било шта о било каквим принципима!
Запад води један једини, горе поменути, принцип - принцип јачања своје економске моћи и геополитичке позиције, до њима зацртаног циља, настанка униполарног свијета под палицом једне једине силе, са сједиштем у Вашингтону. Наравно, ту постоји и она друга могућност, а то је пропаст једне такве империјалистичке идеје односно силе која иза ње стоји.
Лешинари, тј. 'савезници', у виду сателита: ЕУ, Јапан, Кореја, Саудијска Арабија, чланице НАТО-а, итд. даваће своју подршку том једном једином принципу како би се дочепале парчета колача са глобалне геополитичке трпезе.

На чијој ће страни бити наша влада и њено руководство, да ли на страни савезника у успону, или непријатеља у деклинацији сопствене моћи, вријеме ће ускоро показати.
Ако је мудра, влада Србије не би никако смјела да подржи неофашисте са Мајдана, нити да се придружи осуди Русије, нашег јединог искреног савезника на свјетској политичкој сцени.
Ако није мудра, и ако то учини, отпор таквој марионетској власти постаће дужност, јер ће у противном ропство постати обавеза.